Autorica: Jasmina Imamović

U ordinaciji sjedi doktor. Ima dugu kosu i mindžušu u uhu. Nešto piše, a ispred njega se nalaze papiri i recepti. Obučen je u bijeli mantil. Pored njega je prazna stolica.
DOKTOR:  Sljedeći!
NANA: (ulazi, pomalo je pogurena, na glavi joj mahrama. Mršava je i obučena kao stara nana) Kako si ti doktorice?
DOKTOR (malo se nasmiješi) Dobro nano, hvala. Izvolite sjesti (pokazuje na  stolicu) Kažite vi meni šta vas boli?
NANA:    Hej moja dokrorice sve nas boli (pokazuje predio stomaka) I ovde i ovde, ama svukuda šta ću ti rijet’. Aman što si lijepa. Odakle si Boga ti?
DOKTOR: (neprestano sa smješka) Izdaleka sam ti ja moja nano, a eto živim u Zenici.
NANA: Ma ja bona kud insane sve put neće nanijet’? Ih ko to zna?(odmahuje rukom)
DOKTOR: Hoćete li zagrnuti rukav da vam izmjerim pritisak?
NANA: Hoću, ja šta ću (zagrče rukav)Bogami si plaho lijepa.
DOKTOR: (nakon što izmjeri  pritisak) Malo je povišen, ali obzirom na vaše godine nije ništa strašno.
NANA: Pa eto da ti pravo kažem imam osamdesetpet kad oduzmeš jednu. Moja mati rahmet joj duši sve je govorila da sam rođena kad je ‘šenica klasala”, a babo opet kad su se kruške jeribasme brale. Pa ti sračunaj.
DOKTOR: Dobro nano. Recite kakav vam je vid?
NANA: Šta?
DOKTOR: Vidite li dobro?
NANA: Slabo bogme. Nit’ vidim plest, nit’ u iglu udit’  konac. Skroz slabo.
DOKTOR: A čujete li?
NANA: Šta bi ti rekla, nako. Kad stari zagalami ama ništa ne čujem, a kad mi Zumra priča šta ima novoga u komšiluku k’o da mi se uši pročiste, pa sve čujem bolje i bolje.
DOKTOR: Kažete da vas boli stomak?
NANA: Ja, ja boli đahkad i plaho boli.
DOKTOR: A kakva vam je stolica?
NANA: Vala vaka k’o kod tebe nije. Napravio moj Meho od hrastovine sa tri noge. Ona se treća rasklimala. Sve govorim, popravi der Meho, more kogod upast’, hej moja doktorice ova mladež ne sluša. Već po svom pa haj’.
DOKTOR: (dobro se zasmija) Ne pitam vas ja nano za tu stolicu, nego kad odete u WC kakva vam je stolica?
NANA: Belćim se kod tebe zahod tako zove, ih ne znam ni kazat’(nasmija se)
DOKTOR: (klimnu glavom, a neprestano se smije)
NANA: Ma šta bi ti rekla.  Napiši ti ‘nako. Moji znaju šta je to kad ja  kažem ’nako. De živa i zdrava bila Bog ti dao svako dobro.
DOKTOR: (piše nekoliko trenutaka i onda podigne glavu) Evo nano od ovih lijekova će vam biti bolje. Samo nešto ću vam reći. Ja nisam žensko, ja sam muško.
NANA: (skoči sa stolice) Šta jadna mi moja majka! Pa što će ti tolika kosa I to u uhu?  Muško kažeš, ne bi ja rekla! Ti si haman žensko k’o i moja unuka Sanela.     
DOKTOR: (smije se) Ovakva je nano moda.
NANA: Ma kakva te moda snašla jadna ne bila. Nisi ti muško! A jok, jok, još nana dobro vidi kad hoće (ubjedljivo govori nana izlazeći iz ordinacije).
Kraj